14

Гернсбах: Недавно сам се враћао у готел. Хладна и оштра ноћ, поледица по тротоарима. Ни таксији не возе. Испред мене иде неки човек очито жељан као и ја да се што пре домогне чврстог тла. Не обраћам на њега пажњу све док се не деси нешто готово невероватно. Оклизнуо се , ног е му полетеше у ваздух; свако други би треснуо о тротоар, а он направи салто и поново се дочека на ноге. Наставио је да хода као да се ништа није десило.

Тада погледах боље ту високу фигуру акробатске покретљивости и препознах га.
Неко ко је ишао испред мене на неколико корака, видећи што и ја, пожури да га сустигне и чух како га упита:
-Опростите, молим вас... Можете ли ми рећи колико имате година?
-Педесет девет - одговори. - Зашто ме то питате?
-Знате - рече тај - видо сам да то раде мачке, али никада човека у вашим годинама.

Удаљио се осврнувши се још неколико пута, питајући се, вероватно као и ја: Није ли му се причинило?