Осамдесети рођендан

Осамдесети рођендан. Aпартман пун новинара. Очекују муњоносне изјаве о новим изумима. Даћу им изјаву о три нова.
- Прво: Привео сам крају изум који се тиче направе за међузвездану комуникацију и преношење енергије. Изум је револуционаран и оригиналан, потискује у засенак све друго што сам до сада на томе постигао. Очекујем да пред Француским институтом изнесем поутдан опоис направа
с подацима и прорачунима и да затражим награду Пјера Гузмана од сто хиљада франака за средства комуникације с другим световима. Сваршђена сам сигуран да ће ми она бити додељена. Новац, који ми у последњим деценијама огромно спутава рад, велики је подстицај, иако не одлучујући;
на за велику историјску част да се буде први који ће постићи ово члудо, ја бих био спреман да дам свој живот... Прећи ћете,. можда , па, стари , није тешко давати такве изјаве у осамдесетој години. Међутим, варате се, ја једва да сам превалио половину свог животног века! Смејали су се и примили сасвиом озбиљно ту моју изјаву.

Узбуђење је било велико. Сашаптавали су се, гласно коментарисали, распитивали се.
Пошто се узбуђење стишало, најавих други изум:
-Мој најважнији проналазак, господо, са практичне стране гледишта, јесте нови облик високонапонске цеви с апаратом за њено функционисање. Још 1896. године изнеао сам високонапонску цев без мете с којом сам успешно радио до напона од 4,000.000 волти. Касније сам успео да произведем далеко више напоне све до 18,000.000 волти, и онда сам се сустрео с непремостивим тешкоћама, које су ме увериле да је неопходно да измислим потпуно друкчији облик цеви ако бих успешно остварио неке своје идеје. Ово је било теже него што сам очекивао, не толико у конструкцији колико у руковању. Многе године сам се мучио, безгројне непроспавана ноћи пробдео, иако сам полако напредовао. Коначно,
потпуни успех. Произвео сам цев коју ће бити теђко даље усавршити. Она је савршено једноставна, не троши се, и може да се користи при било ком напону, без обзира на његову висину. Поднеће велике струје, трансформисати било коју количину енергијеу границама практичних потреба и омогућиће њену лаку контролу и регулисање. Очекујем резултате о којим а се раније није ни сањало.
Између осталог омогућиће производњу јефтиних замена за радијум у жељеним количинама, и биће, уопште, далеко ефикаснија у цепању атома и трансмутацији материје. Мешутим, она неће отворити пут према коришћењу атомске енергије, јер су ме моја истраживања увелила да она не постоји. Али, уколико би се показало да моја теза није тачна, моја цев би тај циљ савршено постизала. Господо, вест о овом изуму некако је пробила у јавност мимо моје воље,
о њој се већ дуже времена пише и нагађа. Морам да кажем да ме то чини нервозним јер се сада на мене врши притисак да дам пун опис ове цеви, што не могу да учиним јер сам преузео неке обавезе у вези са применом цеви за важне сврхе, те отуда нисам у могућности да сада објавим потпун нацрт. Но, чим се ослободим ових обавеза, даћу научним институтима технички опис ових цеви и апарата. Отуда вас молим да ни овога пута не инсистирате да вам кажем више него што сам вам рекао.

Веома добро сам се осећао. Као у млада времена када је све ишло како сам само могао пожелети. Подигао сам чашу и наздравио им. Узвратио је новинар >> Тајмса<<. А кад смо се мало поднапили, устао сам и сопштио им и трећу ствар:
-Трећи проналазак који желим да најавим тиче се нових метода и апарата за добијање бакуума који много пута превалилази резултате до сада постигнуте. Мислим да се може постићи билионити дио микрона. Оно што се може постићи помоћу ових вакуума, омогућиће производњу далеко јачих ефеката у електронским цевима. Морам овом приликом да вам кажем да се не слажем са недавно изнесеним идејама о електрону. Наиме, електрон, када напусти електроду крајње високог напона у веома високом вакууму, носи електростатички
набој много пута више него обично. Ово може зачудити неке од оних који мисле да честица има исто наелектрисање у цеви и вен ње на ваздуху. Извео сам дивни и поучни експеримент којим сам приказао да није тако, јер оног тренутка када честица доспе у атмосферу, постаје пламтећа збезда захваљујући пражњењу прекомерног набоја... Одмах да вам обде кажем да ми још није јасно што се наелектрисања електона тиче. Моћда ће ми бити потребне још многе године реада да ту ствар до краја одгонетнем. Ако и други научници потврде ово фракцијско наелектрисање, могло би то
да буде једно од најважнијих открића у физици нашег века. Мени у овом тренутку недостају инструменти за даља истраживања, али ја веома поуздано знам да ме моја КОСМИЧКА ИНТУИЦИЈА не вара, јер се то ни до сада никада није десило.

Потом се развио разговор. Један млади новинар је скептично упитао да ли је пројекат о интерпланетарној комуникацији потпуно развијен и може ли се он надати, с обзиром на своје годние, да ће и он поћи у Свемир на неки новинарски задатак.
-Што се мене тиче, могу вам гарантовати да ћете путовати том линијом ако вас на тај пут пошаље ваша редакција. Не бих могао да будем ништа сигурнији у то да сам способан да пошаљем енергију на 100км него што могу да будем сигуран у чињеницу да сам у стању да пошаљем енергију на 1000 000 км. Наравно, мислим на енергију различите врсте, која ће путовати кроз канал ужи од половине милионитог дела цантиметра. Проблем који ме још мучи је како да избегнем да том огромном енергијом на вршку игле не погодим неку гругу планету. Но, надам се да ће ми у томе помоћи астрономи...
-Какав би ефекат био кад би тај зрак погодио неку планету или други неки циљ? - питао је други новинар.
- Било би то разарање и испаравање матирије у огромној количини.
- Да ли бисмо тај процес могли да видимо и са Земље?
-Да, видели бисте га.
-Када би тамо, на небеском телу које сте погодили тим зраком, живели научници, та би о томе могли да мисле? - питао је трећи.
-Мислим да би помислили да се ради о некој њима непознатој врсти космичког зрачења - рекох.
Друштво се комешало, знао сам да ће бити још питања.
-Да ли је ваша електронска цев за цепање атома испитана, завршена?
-Изградио сам је, показао и користио. Наравно, као нуклеус. Проћи ће само мало времена пре него што је дам свету. Имам , господо, проблема са финансијама, али не желим да вам се жалим... Одувек су, на жалости, моји изуми били моја лична ствар, па нека тако и остане.
Разишли су се у веселом жагору. Имао сам осешање као да су ми деца која одлазе својим домовима.